ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
.jpg)
Пре 150 година, 6. фебруара 1876. године, залагањем истакнутог лекара др Владана Ђорђевића, у Београду је основано Српско друштво Црвеног крста. Управу друштва чинило је неколико истакнутих појединаца, ентузијаста и хуманиста. Први председник друштва био је митрополит Михаило Јовановић. У години свог оснивања, Српско друштво Црвеног крста бележи два значајна датума. Захваљујући иницијативи друштва, Кнежевина Србија је приступила Женевским конвенцијама 24. марта, а Међународни комитет Црвеног крста признао је Српско друштво Црвеног крста 1. јуна 1876. године.
У првој години свог постојања, Српско друштво Црвеног крста имало је 35 пододбора у земљи са 2000 чланова. Најугледнији грађани хуманисти ондашњег Пожаревца прихватили су и уградили идеје Црвеног крста оснивањем пододбора Српског друштва Црвеног крста у Пожаревцу, међу првима у земљи. Председник пододбора био је Чедомиљ Поповић, потпредседник Сава Јовановић, деловођа је био Јован Вељковић а благајник Радојко Димитријевић.
Српско друштво Црвеног крста пратило је страдање српског народа и пружало помоћ рањеницима са свих супротстaвљених страна током ратних сукоба, поштујући право сваког човека на живот, независно од припадности. У мирнодопским условима, рад друштва био је усмерен на помоћ најугроженијима кроз бројне активности у области социјалне и здравствене делатности: прикупљање материјалних и новчаних средстава, организовање здравствених установа, обуку добровољних болничарки, стварање резерви санитетског материјала, хране, одеће и обуће за најугроженије у случају ванредних или ратних стања.
Први и други светски рат однели су огромне жртве. Поред страдања у директним ратним сукобима, велики војни и цивилни губици настали су као последица заразних болести и епидемија, стога је посебна пажња посвећена превентивном деловању на очувању здравља становништва. По завршетку Другог светског рата организација Југословенског Црвеног крста интензивирала је свој рад у области здравства. Посебна пажња посвећена је кадровском јачању здравствене службе и здравственом просвећивању становништва, нарочито у сеоским срединама.
Половином 20. века започело је отварање станица Црвеног крста у којима су се окупљали и бирали кадрови за превентивни рад као помоћ здравственој служби у подизању општег нивоа здравља и хигијене непосредно на терену. Здравствене станице су постали центри у којима су организовани курсеви и семинари за унапређење здравља и ширење здравствене културе. Истовремено, у станицама је пружана прва помоћ, а велики број станица на селима је располагао са покретним купатилима што је било изузетно важно у сеоским срединама. Није била реткост да се у појединим здравственим станицама организују специјална саветовалишта за ментално неразвијену децу, као и антиалкохоличарска саветовалишта. Крајем 1957. године, у Србији је регистрована 131 станица.
Потребу за здравственим просвећивањем препознали су активисти Црвеног крста у циљу превенције заразних болести, посебно туберкулозе. Здравствени активи постали су носиоци развијања здравствене културе и хигијенских навика код становништва и оспособљени да у случају рата пруже помоћ и подршку војном санитету. Почетком педесетих година 20. века, Црвени крст је започео интензиван рад на здравственом васпитању становништва, посебно сеоске женске омладине. Организовани су курсеви и предавања у циљу стицања знања о превентивним мерама за очување сопственог здравља. Полазници курсева постајали су чланови Црвеног крста и будући носиоци хуманитарних активности у својим пребивалиштима. На овај начин ширила се мрежа организације Црвеног крста, оснивани су одбори у мањим срединама, селима и засеоцима. Педесетих година прошлог века формирано је 12 хиљада организационих јединица Црвеног крста. Организоване су обуке за дечије неговатељице, фабричке хигијеничаре, здравствене активисте. У фабрикама, рудницима, пољопривредним добрима, градилиштима осниване су службе за пружање прве помоћи.
Oбразовањe будућих здравствених радника било је један од приоритетних задатака. Југословенски ЦК отворио је своју школу у Симиној улици у Београду, прво као школу за неговатељице која је касније прерасла у средњу школу. Интеграцијом са Вишом медицинском школом у Београду постала је део система за школовање здравствених радника.
(Према: Историјски архив Пожаревац,Општински одбор Црвеног крста Пожаревац, 1959-1988; Вера Стефановић-Милетић, „35 година од обнављања рада Црвеног крста у СР Србији“, реферат са свечане седнице Републичког одбора Црвеног крста србије и Скупштине Општинске организације црвеног крста Лебана 14. јун 1979. године; Вера Стефановић-Милетић, „Настанак и развој Црвеног крста у свету и код нас“, Београд, јуни 1979. године; Стенографске белешке са свечане седнице скупштине Црвеног крста Србије посвећене стогодишњици оснивања ове организације, 7. мај 1976. године говор др Слободана Миленковића).
Фотографија: Упутство за организовање курсева за здравствене активисте,Југословенски Црвени крст, Главни одбор Србије, 18. фебруар 1947. године,
Историјски архив Пожаревац, Општински одбор Црвеног крста Пожаревац, 1959-1988.
Одабрала: др Невенка Кнежевић Лукић, Криминалистичко-полицијски универзитет Београд
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.